POBOLjŠANJE USLOVA TRANSPORTA ROBE NA SRPSKIM REKAMA
U skladu sa Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015.-2025. godine, vodni saobraćaj je identifikovan kao najpogodnija grana saobraćaja za prevoz velikih količina roba namenjenih izvozu i uvozu. U cilju stvaranja realno potrebne evropske saobraćajne mreže najbitniji segment razvoja vodnog saobraćaja predstavlja uklanjanje „uskih grla”, kao i nedostajućih veza na unutrašnjim vodnim putevima.
Trenutno stanje na unutrašnjim plovnim putevima Srbije zahteva hitnu intervenciju kako bi se što pre uspostavio nekadašnji nivo saobraćaja na rekama. To zahteva ponovnu izgradnju srušenih objekata, čišćenje plovnih puteva od neeksplodiranih projektila, olupina i ruševina, rehabilitaciju ili obnovu plovnih kanala i lučkih objekata koji su loše održavani, kao i osavremenjivanje zastarele opreme. U cilju postizanja ovih zadataka urađen je Master Plan za unutrašnje plovne puteve u Srbiji i tri Studije izvodljivosti. Na osnovu rezultata analiza sprovedenih u Master planu sastavljena je lista prioritetnih projekata za svaku reku:
- Dunav
– Bagerovanje i radovi u plovnom kanalu,
– Izgradnja novog železničkog mosta kod Novog Sada,
– Rekonstrukcija prevodnica „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“,
– Uklanjanje brodskih olupina iz Drugog svetskog rata kod Prahova.
- Sava
– Bagerovanje i radovi u plovnom kanalu.
- Tisa
– Bagerovanje, iskopavanje i radovi u plovnom kanalu,
– Produženje (izgradnja nove) prevodnice kod Novog Bečeja,
– Uklanjanje potopljenih brodova.
- Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav
– Bagerovanje, iskopavanje, obleležavanje i radovi u plovnom kanalu,
– Remont prevodnica,
– Remont pokretnih mostova,
– Uklanjanje ostataka pontonskog mosta kod Novog Sada,
– Izgradnja novog mosta na kanalu Vrbas-Bezdan i
– Različiti projekti koji se odnose na sve tri reke i hidrosistem: unapređenje zimovnika, sredstava za navigaciju, sistema za sakupljanje otpada, implementacija radio-komunikacionog sistema i rečnog-informacionog servisa.
U skladu sa infrastrukturnom politikom Evropske unije u oblasti saobraćaja i predviđenog razvoja Rajna–Dunav koridora, koji je jedan od devet evropskih koridora Trans-evropske transportne mreže, u prethodnom periodu je uspešno realizovan projekat rekonstrukcije brodske prevodnice na HEPS „Đerdap 1“, dok je realizacija projekta rekonstrukcije brodske prevodnice na HEPS „Đerdap 2“ u toku.
Brodska prevodnica HEPS „Đerdap 1“
U sklopu objekta HE „Đerdap 1“ izgrađene su brodske prevodnice kojima je regulisan plovni saobraćaj iz jezera u reku, i obratno, jedna na rumunskoj i jedna na srpskoj strani. Građenje prevodnica značilo je savlađivanje visinske razlike od 21 do 34 m, koju određuje dotok Dunava. Brodske prevodnice na obe strane Dunava su dvostepene, a komore u koje se smeštaju brodovi duge su 310 m, a široke 34 m. Mogućnost povećanja svetlog otvora za prevođenje sa 10,5 m na 13,5 m dizanjem nosača kranskih staza dizalice 400 t i gaza od 5 m na pragu prevodnice omogućuje se prevovođenje rečno – morskih brodova.
Propusna moć prevodnice u toku jednog ciklusa prevođenja ogleda se u prevođenju konvoja koji čine brod potiskivač i devet potisnica (barži) maksimalne dužine do 290m, širine 33m i nosivosti robe do 17.000t. Po veličini ova prevodnica spada među najveće na svetu, a čak je i nešto veća i od prevodnica na Panamskom kanalu.
Sanacioni radovi na rekonstrukciji prevodnice su prema projektnoj dokuemntaciji uspešno završeni u periodu 2019-2021 godine.Zahvaljujući rekonstrukciji vreme prevođenja brodova je skraćeno sa sat i 50 minuta na jedan sat , smanjen je broj i trajanje nepredviđenih zastoja plovidbe i povećana je bezbednost rada prevodnice.
Produžen je i vek trajanja opreme na prevodnici za narednih 40 godina, umanjeni su troškovi održavanja za 30 procenta, a smanjen je i uticaj rada prevodnice na životnu sredinu.
Prosečan broj plovila godišnje kroz prevodnicu bio je oko 6.300, a modernija oprema omogućiće 10.000 plovila u toku godine.
Brodska prevodnica HEPS „Đerdap 2“
U sklopu hidroenergetskog i plovidbenog sistema „Đerdap 2“ funkcionišu dve brodske prevodnice, s tim što je rumunska prevodnica izgrađena na kanalu koji preseca Ostrvo Mare. Brodske prevodnice su jednostepene, sa po jednom komorom istih dimenzija. Kroz njih mogu da prođu u jednom prevođenju konvoji od 10 plovila, sa 14.000 t tereta, maksimalnim gazom do 5 m i visinom do 12,5 m. Plovila većih visina, kao što su morski brodovi mogu se prevoditi uz prethodnu najavu i po posebnom režimu. Prevođenje u zavisnosti od vrste plovila i sastava traje od 40 do 60 minuta.
U toku je priprema projektne dokumentacije izvođača građevinskih radova i isporučilaca opreme za rekonstrukciju brodske prevodnice HE „Đerdap 2“, za koju je prema prethodnoj dokumentaciji koju je radio Energoprojekt – Hidroinženjering ishodovano Rešenje za odobrenje izvođenja radova. čiji se početak na ovom objektu očekuje sredinom 2023. godine.
Projektom će biti izvršeni sledeći radovi:
– Sanacija gondole komandnog tornja;
– Rekonstrukcija i modernizacija tehnoloških prostorija;
– Rekonstrukcija postojećih internih saobraćajnica brodske prevodnice;
– Sanacija dela nasipa nizvodnog predpristaništa;
– Sanacija oštećenja betonskih površina prevodnice;
– Zamena i rekonstrukcija električnih instalacija;
– Sanacija i adaptacija elektrohidrauličkih pogonskih instalacija i hidromehaničke opreme vrata i zatvarača, zaštitne mreže za kočenje brodova, ulaznih rešetki;
– Sanacija i adaptacija dizalica, sistema za pražnjenje i drenažu, sistema za automatsko podmazivanje radnih vrata, mašinske opreme stabilnog sistema za gašenje požara;
– Rekonstrukcija sistema upravljanja radom brodske prevodnice.
Brodska prevodnica na Tisi
Pristupanjem Republike Srbije Evropskom sporazumu o vodnim putevima od međunarodnog značaja (AGN), reka Tisa u čitavoj svojoj dužini unutar Republike Srbije od 164 km postaje reka od međunarodnog značaja. Nakon dunavskih prevodnica, proces realizacije projekata unapređenja uslova prevođenja brodova se nastavlja aktuelnim projektom proširenja kapaciteta postojeće prevodnice na Tisi, odnosno izgradnjom nove prevodnice, u neposrednoj blizini postojeće, kod Novog Bečeja.
Potpisivanjem Protokola o saradnji na realizaciji projekta za unapređenje uslova za prevođenje brodova na Brani na Tisi, otvara se nova perspektiva rečnog transporta, omogućuju se investicije u luke i podižu se performanse luke u Senti. Takođe, otvaraju se mogućnosti za dodatna ulaganja na rečnoj infrastrukturi, pre svega u Banatu.
Postojeća prevodnica na reci Tisi predstavlja usko grlo u plovidbi i smanjuje kategoriju plovnog puta uzvodno od prevodnice. Kako bi se ovaj problem otklonio, Projektom unapređenja uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi, na kome se upravo radi u Hidroinženjeringu je predviđeno da se kategorija plovnog puta proširi i time omogući i prolazak ne samo jednog, već i više većih plovila i sastava koji čine potiskivač sa po dve barže u dva reda.
Realizacija ovog projekta je podsticaj za ekonomski razvoj ne samo lokalnih samouprava, već i cele zemlje sa drastičnim povećanjem vodnog transporta na Tisi, što je od velikog značaja za očuvanje životne sredine i ekologije. Povećanjem vodnog saobraćaja smanjiće se učestalost drumskog, a imajući u vidu da je vodni saobraćaj ekološki pogodniji, smanjiće se i emisija štetnih gasova.
S obzirom na to da je na postojećoj prevodnici na Brani na Tisi poslednji remont obavljen pre 15 godina, kao i da postoje vidljiva oštećenja, počela je sanacija postojeće brodske prevodnice. U toku je izrada projektne dokumentacije, a očekuje se da će se uskoro stvoriti uslovi i za otpočinjanje radova.
Sve ove aktivnosti posebno su važne s obzirom na to da je 2017. godine potpisan međunarodni sporazum o plovidbi Tisom između vlada Republike Srbije i Republike Mađarske, čime je ova reka dobila međunarodni značaj.
Projekat nove prevodnice na Tisi je veoma važan infrastrukturni projekat koji može da dovede do značajnog napretka saobraćajnih i ekonomskih veza Srbije, ne samo sa Mađarskom, već i nizom drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope. Reka Tisa je i u okviru TEN-T projekta označena kao jedan od važnih vodotokova u Evropi.
U dosadašnjim fazama razvoja projekta izabrano je tehničko rešenje koje zadovoljava sve do sada definisane projektne kriterijume. Pojedini elementi ovog tehničkog rešenja će u narednim fazama projektovanja biti dodatno razmatrani i optimizovani.
Nova prevodnica na Tisi je najveći objekat ove vrste koji će biti izgrađen u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija (HEPS „Đerdap 1“ izgrađen je 1972. godine, HEPS „Đerdap 2“ 1984 godine, postojeća prevodnica na Tisi 1975. godine) i kao takav će imati i veliki tehničko-tehnološki značaj, jer će biti izgrađen u skladu sa važećim međunarodno priznatim standardima.
Cilj realizacije ovog projekta jeste da se obezbede Zakonom propisani uslovi za izvođenje radova koji će imati za predmet unapređenje uslova za prevođenje brodova (transporta robe) u okviru brane na Tisi, kao i podizanje kapaciteta za prevođenje, kako bi se omogućilo istovremeno prevođenje više od jednog plovila.
Zbog svega navedenog razvoj ovog projekta je od velikog značajnog za region i Srbiju u celini.